ISTORIJAT
Tekst preuzet iz Letopisa škole za školsku 1969/70. god.
Početak rada škole u Gospođincima zabeležen je 1736. god. Kako te godine nije bilo ni jedne školske zgrade, nastava je izvođena u boljim seoskim kućama, a kasnije u kasarnama vojnika graničara. Opšta školska uredba 1774. god utvrdila je, između ostalog i obaveze vojnih i seoskih uprava za izgradnju posebnih zgrada za obučavanje dece. Škola je bila državna ustanova. Školska obaveza počinjala je od navršene šeste godine života, a završavala se sa dvanaestom godinom. Nastava je izvođena posebno za mušku, posebno za žensku decu.
Zvaničan naziv ove škole bio je Srpska narodna trivijalna škola. Prvih godina postojanja u njoj se učila veronauka, čitanje, pisanje, račun do pravila trojnog, uputstvo o poštenom životu i uputstvo u zemljoradnju i zanatstvo.
U cilju discipline učitelj je mogao dakoristi i telesne kazne. Ova kazna po pravilu morala je da bude odmerena i upotrebljavana prema vrsti restupa. Batina, kao kazna, koristila bi se tek kada ne bi pomogla opomena, savet ili pretnja, ali samo u slučaju krađe i zloupotrebe imena božijeg.
Nadzor u školi vršen je od strane sveštenstva (paroha). Veronauka je u to vreme bila glavni predmet i mogao ju je predavati samo sveštenik. Učitelj je bio dužan da vodi dnevnik rada sa knjigom o pohađanju i napredovanju svojih učenika i da svakog meseca predpostavljenom podnosi izveštaj.
Nastava u školi izvođena je po Felobigerovoj metodici, koja je imala pet nastavnih principa: zajedničko učenje, zajedničko čitanje, metoda slova i literarna metoda, tabelarna metoda i metoda učenja pomoću pitanja i odgovora.
Pored čitanja i pisanja, učenici su morali da uče napamet razne molitve i neke tekstove katihizisa. Račun se učio u „glavi“.
1792. god u Trivijalnoj školi radio je jedan učitelj, a plata mu je bila 15 forinti, a pored toga imao je besplatan stan i ogrev. Iz ovog perioda nema podataka ko su bili učitelji.
Iz postojećih dokumenata vidi se da je npr. školske 1802/3. u školi bilo 35 učenika, 1845/46. 67 učenika, 1855/56. 93 učenika, itd. U poslednjoj godini postojanja šajkaškog bataljona 1871/72. postojale su dve školskezgrade sa 4 učionice u kojima je učila 236 učenika.
Osamdesetih godina 19. veka plata učitelja bila je 300 forinti godišnje, školski stan i dva hvata drva za ogrev.
ŠTA SE NEKADA UČILO
Iz školskog dnevnika za III i IV razreda srpske, narodne, veroispovedne škole obojeg pola, za školsku 1878/79. god vidi se da su u nastavi u školi bili zastupljeni ovi predmeti:
- Nauka o veri (katihizis)
- Srpski jezik (prosto čitanje, čitanje sa razumevanjem, jezikoslovlje i deklamovanje)
- Crkvenoslovenski jezik
- Nemački jezik
- Mađarski jezik
- Račun
- Đeometrija
- Prirodopis
- Prirodoslovlje
- Nauka o čuvanju zdravlja
- Geografija
- Srpska povesnica
- Mađarska povesnica
- Prava i dužnosti građana
- Krasnopis
- Crtanje slobodnom rukom
- Pojanje i pevanje
- Privreda
- Đimnastika i ručna radnja
Pored ocena iz ovih predmeta, na kraju školske godine učitelj je ocenjivao učenike iz: zdravlja i higijene, bistroće, prilježnosti i vladanja.
Školske zgrade koje su danas u upotrebi podizane su ovim redom: škola (Pejićeva) 1824. god. obnovljena je 1851, Veroispovedna škola 1895. god, Mala škola 1904. god, Velika škola 1906. god.
Škola je radila za vreme okupacije 1941- 1944. i tada je u njoj bilo zaposleno devet učitelja. Posle oslobođenja, u jesen 1944. škola je počela sa radom 8. novembra. Septembra 1947. god osnovana je prvi put progimnazija, a 1948/49. i nepotpuna gimnazija. 1951. god spojene su osnovna škola i nepotpuna gimnazija i od tada ova škola nosi naziv Osmoljetka.
